Šta kaže Kur’an?


‘Ona reče: ”Ja se utječem Milostivom od tebe, ako si ti bogobojazan”. On reče:
”Ja sam samo poslanik tvoga Gospodara, da ti poklonim čistoga dječaka”.
Reče (Merjema): ”Odakle ja da imadnem dječaka, a nijedan čovjek me nije dotaknuo niti sam ja nepoštena”.  ”To je tako!”- reče on. Gospodar tvoj je rekao: ”To je meni lako”, i zato da ga učinimo znamenjem ljudima i znakom milosti Naše. Tako je unaprijed određeno!” (…)
  To je Isa, sin Merjemin, – to je prava istina o njemu, – onaj u koga oni sumnjaju.”

– Sura Merjema, ajeti 18-21, 34.

———————————————————————————————————–

Sadržaj:

  1. Šta kaže Kur’an o Bibliji
  2. Zablude Islama o Bibliji i Isusu
  3. Da li je Kur’an Božija reč?
  4. Isa ili Isus – Prorok i Bog
  5. Pročitajte

…………………………………………………..

1. Šta kaže Kur’an o Bibliji?

Uvod

Kuran potvrđuje autentičnost i pouzdanost Biblije. Tora i Jevađelje je dato Mojsiju i Isusu od Boga.
Ova Sveta Pisma su vodič, milost, svjetlost i opominjanje naroda.
(Sure 29,27; 28,43; 5,46; 5-66-68; 11,17; 40,53-54)

“I Mi smo mu Ishaka i Jakuba poklonili i potomcima njegovim vjerovjesništvo i Knjigu dali, a njemu na ovom svijetu lijep spomen sačuvali, a na onome će, doista, jedan od onih dobrih biti. (Sura 29,27)
Ovdje piše Ishaka i Jakuba, ali ne piše ništa o Ismailu. Linija Ismaila je isključena. Šta to onda znači za Kuran?

“Da se oni pridržavaju Tevrata (Tora) i Indžila (Jevanđelje) i onoga što im objavljuje Gospodar njihov, imali bi šta jesti, i od onoga što je iznad njih i od onoga što je ispod nogu njihovih. Ima ih i umjerenih, ali ružno je ono što radi većina njih. (Sura 5,66)
Alah želi da se čita Tora i Jevanđelje.

“Ako sumnjaš u ono što ti objavljujemo, upitaj one koji čitaju Knjigu, prije tebe objavljenu. Tebi Istina od Gospodara tvoga dolazi, i nikako ne budi od onih koji su u sumnji. (Sura 10,94)
Mohamed je očigledno jedno vrijeme sumnjao u Kuran.

Reci: “O sljedbenici Knjige, vi niste nikakve vjere ako se ne budete pridržavali Tevrata(Tora) i Indžila (Jevanđelje), i onoga što vam objavljuje Gospodar vaš.” A to što ti objavljuje Gospodar tvoj pojačaće, uistinu, kod mnogih od njih nepokornost i nevjerovanje, ali, ti ne izgaraj zbog naroda koji neće da vjeruje. (Sura 5,68)

Hrišćani treba da se pridržavaju Biblije, Božije Riječi.
I muslimani treba da se pridržavaju Biblije koja je data Avramu, Mojsiju i Isusu.

Božije knjige ne mogu biti falsifikovane.

“I prije tebe smo samo ljude slali kojima smo objavljivali, zato pitajte sljedbenike Knjige ako ne znate vi!”
Riječ je o jevrejima i hrišćanima koje je Alah kao takve priznao.

”…a niko ne može Allahove riječi izmijeniti…” (Sura 6,34)
”Njegove riječi niko ne može promijeniti…” (Sura 6, 115)
”Allahove riječi niko ne može izmijeniti…” (Sura 10,64)
“… niko ne može izmijeniti riječi Njegove …” (Sura 18,27)

Ako Božije riječi niko ne može da promijeni, kako je onda moguće da je Biblija falsifikovana?
Bog sam brine o svojim knjigama i zaista bi to bio smiješan Bog ako bi mu sopstveno stvorenje moglo falsifikovati knjige.

Islamsko predanje potvrđuje da je Bog pisao Toru za Mojsija (Salih Al Bukhari Hadith 8.611)

Kada je znači Biblija falsifikovana?

Ako kažemo da je to bilo prije Mohameda onda je to nemoguće pošto Alah kaže da će da stražari nad svojim knjigama (Sura 6,34; 6,115; 10,64; 18,27).

Možemo da polazimo od toga da Biblija nije bila falsifikovana u vremenu kada je Mohamed djelovao.

Ako kažemo da je Biblija bila falsifikovana poslije Mohameda, onda se moramo pitati šta je na primjer sa 14.000 rukopisa koji se nalaze u britanskom muzeju u Londonu ili u Vatikanu? Jer ako upoređujemo te rukopise sa našom Biblijom onda ćemo doći do zaključka da se ništa nije promijenilo.

Da li je Biblija izgubila autoritet kroz Kuran?

”Vjerujte u ono što objavljujem, čime se potvrđuje da je istinito ono što vi imate, i ne budite prvi koji u to neće vjerovati. I ne zamjenjujte riječi Moje za nešto što malo vrijedi, i samo se Mene bojte! (Sura 2,41)
Mnogi muslimani vjeruju da je Biblija izgubila svoj autoritet kroz objavljivanje Kurana kao zadnjeg Božijeg otkrivenja. Ali Alah traži od Jevreja da se drže svoga saveza.

“…i sljedbenicima Indžila (Jevanđelja) smo bili naredili da sude prema onome što je Allah objavio u njemu. Oni koji nisu sudili prema onome što je Allah objavio – pravi su grješnici.”
Kuran traži od hrišćana da se pridržavaju Jevanđelja Isusa Hrista.

Jasno je znači da nije došlo da zamjene Tore i Jevanđelja kroz Kuran.

Šta kaže Biblija?

”Neću pogaziti zavjet svoj, i šta je izašlo iz usta mojih neću poreći.” (Psalam 89,34)

 ”Nebo i zemlja proći će, ali riječi moje neće proći.” (Matej 24,35)

Bog kaže da neće pogaziti niti poreći svoje riječi, čak štaviše, da te riječi nikada neće proći ili nestati. Dakle, ranije objave su nepromenljiva Božija Riječ. Tora i Jevanđelje nisu zamijenjeni Kuranom.

A ta prvobitna Božija Riječ ima i neke uznemirujuće poruke za nas:

”Ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude! Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drugačije nego što primiste, proklet da bude! (Galatima 1, 8-9)

 ”Jer svjedočim svakome koji čuje riječi proroštva knjige ove; ako ko dometne ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoj; I ako ko oduzme od riječi knjige proroštva ovog, Bog će oduzeti njegov dio od knjige života, i od grada svetog, i od onog što  je napisano u knjizi ovoj.” (Otkrivenje 22, 18-19)

Riječi su više nego jasne:
Prokleti su oni koji primaju pismo drugačije nego što je objavljeno od apostola u vrijeme Isusa Hrista.
Prokleti su oni koji su primili pismo od anđela s neba, jer nije Božije.
I prokleti su oni koji Bibliji dodaju ili oduzimaju nešto jer je to knjiga života.

Bog je savršen time je i njegovo pismo savršeno. Bogu nije potrebno da dopunjava stalno svoja pisma.
Zakon je došao preko Mojsija (Stari Zavjet) a milost je došla preko Isusa Hrista (Novi Zavjet).

Zato što je narod pokvaren jer se odvojio od Boga, taj narod nije u stanju da se drži zakona.
Isus, dok je bio na zemlji, ne samo da je ispunio zakon – jer je samo on u stanju i da ga ispuni – već je se, kao Kurban poslat od Boga, žrtvovao za nas koji smo prestupnici tog zakona, preuzevši tako našu krivicu i plativši svojom krvlju našu kaznu.

Samo Hristova milost te može spasiti.

”Jer koji sav zakon održi a sagriješi u jednom, kriv je za sve.” (Jakov.2,10)

[Sadržaj ↑]
………………………………………………………………………………………………………………………….

2. Zablude Islama o Bibliji i Isusu

Pripadnici Islama, kao najnovije od velikih svetskih religija, Bibliju ne priznaju u ovom današnjem obliku. Neki idu toliko daleko sa tvrdnjom kako su u Starom i Novom Zavetu pomešani istina i laž, te za krajnje poređenje  koriste isključivo Kur’an.

No, kao vrhunac svojih tvrdnji navode da je Hristos (Isus a.s.) bio musliman, Božji poslanik, a nikako Njegov Sin i Spasitelj, koji još uvek nije umro, te da je uzdignut na Allahov kat i da će se ponovo vratiti na Zemlju.

Za muslimane, Biblija je praktično bezvredna, kada se govori o autentičnosti njenog božanskog otkrivenja. Oni veruju da je ona bila potpuno “iskvarena” i stoga nedostojna poverenja. Ali, ako ispitamo biblijske dokumente, koristeći iste standarde koje bi koristio bilo koji istoričar, mi otkrivamo da je njena pouzdanost potpuna.

Na primer, kada sakupimo bilo kojih deset drevnih dokumenata zajedno, njihov autoritet je mnogo manji od autoriteta novozavetnih dokumenata. Kao što je ranije spomenuto, imamo preko 24.000 kopija manuskripata sa delovima Novoga zaveta datiranih ranije od 350. godine pre nove ere. Radi poređenja, druga po redu od svih drevnih knjiga je “Ilijada” sa 643 manuskripata.

Dr. John Warwick Montgomery, dekan pravnog fakulteta “Simon Greenleaf School of Law” i zapaženi teolog, komentariše ovo na sledeći način: “Biti skeptičan prema savremenim spisima Novoga zaveta, znači dozvoliti svim klasičnim drevnim dokumentima da skliznu u mrak, jer nijedan od dokumenata drevnog perioda nije tako dobro proveren, što se tiče bibliografije, kao Novi zavet.”

Kada pogledamo šta nam sam tekst Novog zaveta govori, videćemo da pisci novozavetnih knjiga kažu za sebe da su oni očevici, odnosno bliski saradnici očevidaca, događaja o kojima pišu. Mi takođe imamo izvanredan spoljašnji dokaz koji ovo potvrđuje. Papias, sledbenik apostola Jovana, potvrđuje činjenicu da je Marko zaista napisao Jevanđelje koje mu se pripisuje, dobivši svoje informacije od apostola Petra. Polikarp, takođe sledbenik apostola Jovana, učio je svoga učenika Irineja da su ljudi, kojima se pripisuju četiri Jevanđelja, zaista oni koji su ih napisali.

U prilog ovim dokazima, možemo takođe dodati rezultate savremene arheologije. Ona je postupno potvrđivala biblijske izveštaje koji su ranije bili izvrgnuti ruglu kao veoma nepouzdani. Imajući ovo u vidu, Nelson Glueck, jevrejski arheolog svetskoga glasa, otišao je tako daleko da je kazao: “može se kategorički izjaviti da nijedno arheološko otkriće nije nikada osporilo biblijske činjenice.”

U svakom ozbiljnom istraživanju biblijskih tekstova dokazi za njihovu pouzdanost su više nego pozitivni. Čak i sekularni istoričari svetskog glasa prihvataju biblijske izveštaje kao istorijski pouzdane. A.N. Sherwin-White, koji po svom verskom ubeđenju nije hrišćanin, prihvata bez ikakve sumnje esencijalnu pouzdanost Jevanđelja i Dela Apostolskih: „Za Dela istorijska tačnost je neoboriva… svaki pokušaj da se odbace njeni istorijski podaci, danas je apsurd. Rimski istoričari su ih već odavno uzeli kao istinite.“

Vrlo je zanimljivo zapaziti da Yusuf Ali, u svom široko upotrebljavanom engleskom prevodu Kur’ana, dva puta citira Sir Frederick Kenyona kao renomirani autoritet. Kenyon, bivši upravnik Britanskog muzeja, bio je jedan od najvećih svetskih autoriteta po pitanju tekstualne kritike drevnih spisa. Baveći se tekstualnom pouzdanošću Biblije, zaključio je da: “Hrišćanin može da uzme celu Bibliju u ruke i da kaže bez straha i sumnje da drži istinitu Reč Božju.”

Isusova smrt i vaskrsenje

Muslimani, poričući da je Isus umro na krstu, takođe tvrde da se ni vaskrsenje nije dogodilo. Oni to čine ne bazirajući se na istorijskim dokazima, već zato što Kur’an jednostavno poriče da je Isus vaskrsao. Kako god, njihova verovanja još jednom su u suprotnosti svim dokazima.

Sledeći citati su lista samo nekih starozavetnih proročanstava koja se odnose na patnje Mesije i njihovog ispunjenja u Isusu. Rečeno nam je da će Mesija doći u poniznosti (Zaharija 9:9; Matej 21:6-9), da će biti prodan za 30 srebrnika (Zaharija 11:12; Matej 26:15), da će Njegove patnje biti ogromne (Isaija 50:6; Matej 26:67), da će biti proboden i šiban (Isaija 53:5; Matej; Jovan 19:34), da neće ništa reći u svoju odbranu (Isaija 53:7; Matej 27:12-14), da će biti ubijen (Isaija 53:8; Luka 23:46), da će mu biti ukradena dolama i da će posredovati za prestupnike (Isaija 53:12; Matej 27:38; Luka 23:34), da će biti ismejan (Psalam 22:7-8; Matej 27:31.39-40), da će Njegove ruke i stopala biti probodena (Psalam 22:16; Jovan 20:25-28), da će se bacati ždreb za Njegovu dolamu (Psalam 22:18; Jovan 19:23-24) i da Njegove kosti neće biti polomljene (Psalam 34:20; Jovan 19:33).

U Novom zavetu Isus je tvrdio za sebe da je Bog (Jovan 8:58). Oni koji su bili Njemu najbliži takođe su to tvrdili (1. Jovanova 5:20; 2. Petrova 1:1). Isus je rekao da će konačan dokaz koji će potvrditi Njegove izjave biti Njegovo vaskrsenje iz mrtvih (Matej 16:21; 17:9; Jovan 2:18-21).

Da se ovi događaji nisu odigrali (Isusova smrt i vaskrsenje) bili bismo suočeni sa veoma teškim pitanjima. Kako objasniti promenu koja se odigrala u Petru? On je bio kukavica tako da se u jednom trenutku odrekao da je uopšte i poznavao Isusa, a kasnije je umro mučeničkom smrću zbog Isusa. Kako objasniti promenu koja se odigrala u Savlu, najvećem progonitelju rane crkve, koji je postao apostol Pavle, najveći misionar rane crkve (koji je takođe umro mučeničkom smrću)? Kako uopšte objasniti nastanak same hrišćanske crkve? Na hrišćanstvo se vršio veliki pritisak. Prvi hrišćani nisu imali podršku sveta za propovedanje Isusove smrti i vaskrsenja. Naprotiv, sve što su mogli očekivati bile su psovke, progonstvo i mučenička smrt. Jedini zadovoljavajući odgovor na ova pitanja bio bi taj da je Isus zaista vaskrsao iz mrtvih, kao što je obećao.

Pred kraj osamnaestog veka La Revelliere-Lepeaux, odlučni protivnik hrišćanstva, nameravao je da promeni religiju u Francskoj od hrišćanstva u teofilantropiju (određena forma deizma). Kada je rekao Talleyrandu za svoje planove “cinični političar je odgovorio”: “Sve što treba da uradiš jeste da dozvoliš da te obese i da trećeg dana vaskrsneš.”

I zaista, Talleyrand je vrlo jasno pokazao glavnu razliku između hrišćanstva i bilo koje druge religije na svetu. Isus Hristos je vaskrsao iz mrtvih i time je potvrdio svoju božansku ličnost. Muhammad i svi ostali osnivači raznih drugih religija su još uvek u grobu.

Jedino Isus ima silu života koja pobeđuje smrt, kao što je to i rekao u Jovanu 11:25-26: „Ja sam vaskrsenije i život: koji vjeruje mene ako i umre življeće. I nijedan koji živi i vjeruje mene neće umrijeti vavijek.“

Izvor: Delovi knjige: “Svetsko probuđenje Islama”

[Sadržaj ↑]
………………………………………………………………………………………………………………………….

3. DA LI JE KURAN (QUR’AN) BOŽIJA REČ?

ANAHRONIZMI U KURANU

Muhamed, osnivač islama, tvrdio je da se Bog (Allah) prethodno objavio Jevrejima i hrišćanima, ali da su ovi zapravo iskvarili veru i izmenili svete spise, te Stari i Novi zavet nisu pouzdani. Po Muhamedu, Kuran predstavlja Božije reči, i jedina je savršena sveta knjiga.

S obzirom na to da se poziva na jevrejske i hrišćanske svete spise kao na nešto što je na početku bilo ispravno, Kuran ponavlja puno biblijskih tema, ali sa očiglednim greškama. U Kuranu nalazimo puno anahronizama, tj. nalazimo da su stvari postavljene van njihovog istorijskog konteksta. Ova činjenica neposredno pokazuje da je u pitanju knjiga pisana od strane ljudi (tj. nije inspirisana od Boga).

Evo nekolicine interesantnih primera koji ovo ilustruju (brojevi u zagradama su sure i ajeti Kurana u kojima se ove priče nalaze).

1.     Razapinjanje u Egiptu u vreme Josifa (Jusuf) i Mojsija (Musa) (12:41, 20:71)

U Kuranu nalazimo da su Egipćani praktikovali raspeća kao kaznu u vreme Josifa (19. vek p.n.e.) i Mojsija (15. vek p.n.e.). Problem je što se raspeća kao vid kazne prvi put javljaju tek u Persiji u 6. veku p.n.e., dakle mnogo vekova kasnije. Ovde vidimo da je Muhamed znao priče o Mojsiju i Josifu, ali ih je začinio novozavetnim detaljima o raspeću kao kazni.

2.     Marija majka Isusova i Marija Mojsijeva sestra (19:28, 66:12)

U Kuranu nalazimo slučajeve mešanja različitih biblijskih događaja koje imaju poneki sličan element. U jednom slučaju taj element je ime Marija (u Kuranu Merjema). Po Starom zavetu, Mojsije i Aron (u Kuranu Harun) imaju sestru po imenu Marija. Kuran takođe potvrđuje da je Marija sestra Arona, a Aron brat Mojsijev (sure 19 i 20), a svi su nazvani Imranovim sinovima, te je ova starozavetna porodična veza potvrđena. Međutim, u Novom zavetu mati Isusova takođe nosi ime Marija. Ove dve Marije razdvaja nekih hiljadu i po godina. No, čitajući Kuran vidimo da je Muhamed nedvosmisleno pomešao ove dve ličnosti i smatra ih jednom te istom osobom, te ispada da je Mojsije ujak Isusa, što je istorijski svakako nemoguće.

3.     Mojsije i Samarićani (20:35-88, 95)

U Kuranu nalazimo to da je u toku izlaska jevrejskog naroda iz Egipta pod Mojsijevim vođstvom neko po imenu Samirija (ili Samarićanin) naveo Jevreje na to da naprave zlatno tele kao idol kome će se klanjati. Ova priča svakako podseća na biblijsku priču slične sadržine koja je nastala mnogo ranije. Međutim, pored toga što Biblija u ovoj priči ne pominje ni Samarićane niti bilo kog sa sličnim imenom, problem je taj što su i grad Samarija i etnička grupa Samarićana (mešanci Jevreja i drugih naroda) nastali mnogo vekova kasnije.

Ovde vidimo da je Muhamed izgleda pomešao dve priče Jevreja iz svoga vremena, priču o izlasku iz Egipta za vreme Mojsija, i priču o Samarićanima kao onima koji su iskvarili jevrejsku religiju. Jevreji toga doba su na Samarićane gledali s mržnjom, jer nisu bili čisti Jevreji i religija im nije bila čist judaizam, već njegov iskvaren oblik. Još jedna priča koja je potencijalno igrala ulogu u Muhamedovoj zabuni je priča o Zamriju, još jednom liku iz Starog Zaveta koji je bio deo jeresi, ali ne one vezane za zlatno tele, već kasnije (4. Moj. 25). Dakle, moguće je da je Muhamed pomešao elemente tri različite priče.

4.     Mojsije i Haman (Aman) (28:5-8)

Ovo je još jedan primer mešanja biblijskih događaja koji imaju slične elemente. U Bibliji, Knjiga o Jestiri govori o vremenu kada je jevrejski narod živeo pod vlašću Persijanaca. Tu nalazimo priču o Amanu (Hamanu), zlom persijskom velikašu, koji želi da istrebi jevrejski narod. Događaji opisani u toj priči desili su se u 5. veku p.n.e. U Kuranu takođe nalazimo pomen ovog velikaša, ali je on stavljen u Egipat za vreme Mojsija, specifičnije, u vreme kad je faraon želeo da pobije jevrejsku mušku decu, tj. nekih hiljadu godina ranije od onog u Jestiri. Muhamed je očigledno pomešao te dve jevrejske priče sa sličnim elementima: priču o planu faraona da ubije jevrejsku mušku decu za vreme ropstva u Egiptu priču o Hamanovom planu da istrebi Jevreje za vreme njihovog ropstva pod Persijom.

Ovi primeri bili su neka vrsta uvoda za sledeći odeljak u kome ćemo pogledati, po menu, najveći apsurd Kurana: ličnost Isusa Hrista.


Picture
Isa (Isus) – islamska kaligrafija

PROROK ISA (ISUS): APSURD KURANA  

U Kuranu nalazimo pomen Ise, sina Merjeme, ili Isusa, sina Marije. Kuran je kategorički isključiv da, nasuprot hrišćanskom učenju da je Isus otelotvoreni Bog, Isa je bio samo običan čovek i prorok. Štaviše, manje je važan od Muhameda, koji je po islamskom verovanju poslednji prorok. Hrišćani su, po Kuranu, iskvarili učenje o tome ko je Isus zaista bio.

No, pogledajmo sledeće tvrdnje islama u kojima je ponovljeno ono što Novi zavet kaže:

  1. Isus je rođen od device (19:17-21)
  2. Bio je čist od greha (19:19)
  3. Bio je čudotvorac (3:49, 5:110).
  4. Nazvan je Mesijom (al-Masīḥ; 4:171)


Prvo ćemo pogledati prve tri stavke, a zatim i četvrtu kao zasebnu.

Ono što svakako upada u oči je to da Muhamed, po Kuranu takođe prorok, nema ni jednu od prve tri karakteristike, ni čudotvorno rođenje, ni lečenje bolesnih čudesnim putem, a ni bezgrešnost (40:55).

S obzirom da, po islamskom učenju, niko osim Isusa nije imao ove čudesne karakteristike, neverovatan apsurd je, teološki gledano, da one ne znače praktično ništa! 

Iako je rođen na čudesan način, bio čudotvorac, i bio jedini od islamskih proroka koji nikad nije počinio greh, Isus je u islamu ipak samo običan čovek i po suštini svog bića ništa drukčiji od Muhameda. Čak će se i nereligiozni složiti da je ovo nelogičan koncept.

Po biblijskoj teologiji, ove tri stavke, koje su u Kuranu prepričane, su od izuzetnog značaja i imaju logički smisao. 

Bezgrešno začeće i devičansko rođenje značajni su iz razloga što Isus nije nasledio Adamovu grešnu pirodu koja se prenosi po muškoj liniji. Jedino tako je mogao biti bezgrešan i na krstu primiti kaznu za grešni ljudski rod i time spasiti one koji veruju. Čuda su jedan od dokaza toga da je on otelotvorenje samog Boga koji je stvorio svet, te je u stanju da u trenutku manupuliše zakone prirode.

Kuran nema ovakvo objašnjenje, te su u islamu ove Isusove karakteristike ništa više do zanimljivih, no posve trivijalnih činjenica. Islamski teolozi kažu da je u pitanju bilo samo ispoljavanje Božije čudotvorne moći, no to i dalje priči ne daje ni približno zadovoljavajuć smisao.

Pogledajmo i četvrtu stavku – titulu Mesije. Mesija je starozvetna jevrejska titula i bukvalno znači „pomazanik“. Grčki prevod ove reči je Χριστός, iz koje dobijamo reč Hrist. U Starom zavetu izraelski kraljevi su bivali pomazani osvećenim uljem pri krunisanju. Ovo, npr., vidimo opisanim u 1. knjizi Samuilovoj, gde prorok Samuil pomazuje prvo Saula, a zatim Davida kao kraljeve. Ovo je bio simboličan čin, pri kom prorok potvrđuje da će Bog blagosloviti pomazanika da bude vladar nad božijim narodom (u to vreme samo Izraelom). No, ti pomazanici bili su samo bleda predslika budućeg Mesije o kome su proroci govorili. On će biti „pomazanik nad pomazanicima“: uspostaviće večno carstvo i doneti spasenje ljudima svih narodnosti. Ova brojna starozavetna proročanstva ispunila su se u Isusu Hristu (Hrist je, dakle, titula, a ne ime). Kuran, kao i Novi zavet, ovu titulu takođe dodeljuje Isusu, nazivajući ga al-Masīḥ (više o gramatičkom aspektu ove reči pogledajte ovde). Međutim, iako je po Kuranu Isus jedini koji je ikad živeo, a kome ova titula dodeljena, po islamskom učenju to i dalje nema nikakav poseban značaj, osim toga da je on poslednji prorok poslan jevrejskom narodu, i Isus je i dalje samo jedan od proroka, manje važan od Muhameda. Kao i sa prehodne tri stavke, titula Mesije je prilično važna činjenica koju je teološki nemoguće zaobići kao „malo važnu“, i ostaje jedan od pokazatelja Muhamedovog nesistematskog kopiranja hrišćanskih i judejskih ideja, tako da je Isusov status u islamu ostao enigmatično neizbalansiran.

Intersantno je i to da se Muhamedu očigledno nije svidelo to da je po hrišćanima Isus bio razapet do smrti, jer je očigledno mislio da je to proroku ispod časti, pa je rešio da ovo koriguje time što će potvrditi da je raspeća bilo, ali da je Isusova smrt bila samo privid (4:157-158, islamski teolozi se razlikuju u tumačenju toga šta ovaj privid tačno predstavlja). No, priča o Isusovom uznesenju na nebo mu je očigledno bila interesantna, jer ju je uključio u svoju verziju.

Na kraju, vredi pomenuti i to da je Muhamed očigledno čuo ne samo priče iz Starog i Novog zaveta, već i legende nastale u vremenu posle Novog zaveta. Ove legende su, po verovanju hrišćana, a i po objektvinoj analizi, nastale dosta kasnije i predstavljaju puke mitove, jer se ne uklapaju ni u tok biblijsku poruke, a ne mogu se ni dokazati sekundarnim činjenicama (više o sekundarnim činjenicama u članku BOŽIJA REČ). No, Muhamed je očigledno čuo ove priče, verovatno od nekih hrišćana koji su ih u to vreme pogrešno smatrali istinitim, i uklopio ih u svoju priču o Isusu. Tako nalazimo da je Marija, mati Isusova, kao dete bila poverena na čuvanje svešteniku Zahariji (3:37, preuzeto iz protoevanđelja Jakovljevog), da joj je Isus progovorio dok je još bio u utrobi (19:23, preuzeto u iz egipatstog pseudo-Mateja) da je Isus govorio na nivou odraslih dok je bio u kolevci (19:29-31 i 3:46, preuzeto iz Arapskog evanđelja o detinjstvu) kao i da je Isus pretvorio glinene golubove u prave (3:49, 5:110, preuzeto iz Tominog evanđelja o detinjstvu).

Ovo nam nedvosmisleno dokazuje da su delovi Kurana zapravo samo prepričane biblijske priče pomešane sa kvazi-hrišćanskim pričama nastalim pre Muhamedovog doba. Očigledno je da Muhamed nije imao dovoljno razumevanje judaizma i hrišćanstva, već je relativno površno poznavao pojedine aspekte ovih vera.

Ovo je važno jer nas uvodi u jednu od najvažnijih stavki: pitanje Trojstva.


Picture
Pogrešno razumevanje Trojstva

DA LI JE MUHAMED RAZUMEO HRIŠĆANSKO TROJSTVO?

Hrišćani veruju da je Bog po prirodi trojičan (Otac, Sin i Svetu Duh). Iako je ovaj koncept teško u potpunosti racionalizovati ljudskim umom (setimo se da govorimo o Bogu – biću koje je stvorilo univerzum i egzistira van njega), Biblija bez dileme govori da je Bog samo jedan.

Muhamed to očigledno nije razumeo, jer pokušava da pobije koncept Trojstva na potpuno pogrešan način. Kontekst sure 5:72-76 nam govori da on misli da hrišćani veruju da je Isus jedan od tri boga, što je u smislu biblijske teologije nepojmljivo. Ovo je, dakle, jedna u nizu grešaka.

Takođe je interesantan deo unutar ovog teksta koji kaže da su Isus i mati mu Marija bili obični ljudi i „jeli hranu“. Ovaj poslednji opis nam govori da za Muhameda u pitanju nije samo to da hrišćani smatraju Isusa za boga, već i samu Mariju, jer je i nju uključio u ovu izjavu. Muhamed je pogrešno mislio da su hrišćanska trojica’’ Bog Otac, Isus i Marija! Ovo tumačenje potvrđuju i islamski teolozi kao, npr., Baidhawi, Jalaluddin i Yahya. Oni pokušavaju da kažu kako je ovo zaista bilo rašireno hrišćansko verovanje. Istini za volju, ovakva jeres jeste zaista postojala u jednom vremenskom periodu u Arabiji, ali bila je istinski marginalna pojava u odnosu na svetsko hrišćanstvo, a Muhamed u tekstu nedvosmisleno govori o svim hrišćanima, te ovo objašnjenje ne drži. Muhamed je smatrao da je Sveti Duh zapravo arhanđel Gavrilo, što opet pokazuje površno poznavanje materije.

ZAKLJUČAK

Po svemu što smo videli, Kuran je dobrim delom inspirisan Svetim pismom, ali i kvazi-hrišćanskom literaturom. No, materija je prepričana i obrađena traljavo, i puna je grešaka, kao i pokazatelja da autor nije dobro poznavao materiju koju je obrađivao. Da li je ovo zaista reč večitog Boga ili samo ljudski spis? Dokazi glasno govore u korist druge opcije.

Izvor: IstiaoBogu.rs

[Sadržaj ↑]
…………………………………………………………………………………………………………………………..

4. Isa ili Isus – Prorok i Bog

Kuran i BiblijaIslam je naziv za religiju, ili ispravnije rečeno ‘način života’, što je Bog (Alah) u objavi obznanio i po kojoj su živjeli svi poslanici i vjerovjesnici koje je On slao čovječanstvu. Arapski korijen riječi iz kojeg je izvedena riječ islam podrazumijeva mir, sigurnost, pozdrav, zaštitu, blagoslov, predaju, prihvat, otkup i spasenje. Islam konkretno znači da si u stanju prihvatanja Alaha, obožavanja samo Njega, te prihvatanja i slijeđenja Njegovog Zakona. Arapska riječ “musliman” doslovno znači “neko ko je u stanju islama (podvrgavanja volji i zakonu Alaha).

Isus kod muslimana je poznat. Za muslimane, Isus ili Isa je spasitelj, reformator, Mesija (miropomazani), Riječ Božija, on je podignut na nebo. Mogao je da izliječi bolesne, podigne mrtve, oblikuje nežive stvari i da udahne u njih život Božijom voljom.

I muslimani i hrišćani vjeruju u Boga koji je opisan u Starom zavjetu. Razlika je u tome što su hrišćani prihvatili Hrista kao Boga i Spasitelja svijeta, a muslimani gledaju na Hrista kao na običnog proroka od koga je Muhamed veći. Znači, za njih Isus nije Spasitelj, obećani Mesija i Iskupitelj, već samo jedan u nizu proroka. Oni veruju da je Bog podigao Muhameda i da je Muhamed dobijao instrukcije od Boga za svoj narod kako oni treba da žive. Alah je jedno od više imena koja označavaju pravoga Boga Stvoritelja, Onog koga i Jevreji i hrišćani vjeruju.

Tako već vjekovima brojne porodice u arapsko-islamskom svijetu, odajući tako počast Božjem poslaniku, svojim potomcima daju imena Muhamed ili Mustafa, što u prevodu znači “odabrani”. Upravo su zato rijetke porodice u arapskom svijetu u kojima se barem jedan od sinova ne naziva imenom utemeljitelja islama.

Ime Isa, arapsko ime Isusa Hrista, kojeg muslimani, baš kao i proroka Muhameda, smatraju Božjim poslanikom, odnosno prorokom, vrlo je često muško ime i među hrišćanima i među muslimanima u arapskim zemljama. Tako se danas u arapsko-islamskom svijetu svaki četvrti musliman zove Issa (Isus).

Međutim, vjerovatno najinteresantniji aspekt u odnosu između Islama i Hrišćanstva je ono što Kuran kaže o Isusu. Kuran kaže da je Alah poslao Isusa i podržao ga Duhom Svetim (Sura 2:87), da je Alah uzvisio Isusa (Sura 2:253), da je Isus bio pravedan i bezgriješan (Sura 3:46; 6:85; 19:19), da je Isus podignut iz mrtvih (Sura 19:33-34), da je Alah zapovjedio Isusu da uspostavi religiju (Sura 42:13), i da je Isus uznesen na nebo (Sura 4:157-158). I zbog toga, vjerni Muslimani bi trebalo da se upoznaju sa Isusovim učenjem i da ga poslušaju. (Sura 3:48-49; 5:46).

Isusovo učenje je bilo sačuvano od strane njegovih učenika, sa velikom preciznošcu, u Jevanđeljima. Sura 5:111 izjavljuje da je Alah nadahnuo učenike da vjeruju u Isusa i Njegovu poruku. Sura 61:6,14 identifikuje i Isusa i učenike kao Alahove pomoćnike. Kao Alahovi pomoćnici, oni bi trebalo da su tačno zabilježili Isusovo učenje. Kuran nalaže Muslimanima da podrže i poslušaju i Toru i Jevanđelja (Sura 5:44-48). Ako je Isus bio bezgrešan, sve što je učio je bilo apsolutno istina. Ako su Isusovi učenici bili Alahovi pomoćnici, oni bi trebalo da su ispravno zapisali Isusovo učenje.

Kroz Muhameda, u Kuranu, Alah upućuje Muslimane da izučavaju Jevanđelja. Alah ne bi dao takvo uputstvo ako su Jevanđelja bila korumpirana. Samim tim, kopije Jevanđelja u Muhamedovo vrijeme su bile tačne i vrijedne povjerenja. Postoje kopije istih spisa koje prethode Muhamedovom vremenu 450 godina. Bukvalno, postoje hiljade originalnih prepisa Jevanđelja. U poređenju sa najstarijim drevnim kopijama, kopijama iz Muhamedovog vremena i kopijama koje datiraju iz vremena poslije Muhameda – jasno se vidi da su sve kopije Jevanđelja vrlo dosljedne u onome što kažu o Isusu i Njegovom učenju. Apsolutno ne postoji dokaz da su Jevanđelja bila korumpirana. Samim tim, sa pouzdanjem možemo da znamo da su sva Isusova učenja istinita, da je Njegovo učenje precizno zabilježeno u Jevanđeljima, i da je Bog precizno sačuvao zapise.

Šta je sa onim što Jevanđelja kažu o Isusu? U Jovanu 14:6, Isus izjavljuje, “Ja sam put, istina i život; niko ne dolazi k Ocu – sem kroz mene.” Isus je naučavao da je On jedini put do Boga. U Mateju 20:19, Isus je rekao da će biti raspet, ubijen i da će ustati iz mrtvih treći dan. Jevanđelja jasno govore da se ovo dogodilo baš kao što je Isus predvidio (Matej poglavlja 27-28, Marko poglavlja 15-16, Luka poglavlja 23-24, Jovan poglavlja 19-21). Zašto bi Isus (Isa), veliki Božji prorok, dozvolio da bude ubijen? I zašto bi Bog to dozvolio? Isus je rekao da nema veće ljubavi nego da žrtvuješ svoj život za prijatelje (Jovan 15:13). Jovan 3:16 kaže da nas je Bog volio dovoljno da pošalje Isusa kao žrtvu za nas.

Zašto je bilo potrebno da Isus žrtvuje svoj život za nas? Ovo je ključna razlika između Islama i Hrišćanstva. Islam uči da nam Alah sudi na osnovu toga da li naša dobra djela pretežu nad našim lošim djelima. Čak i kad bi bilo moguće da dobra djela pretegnu nad lošim, Alah je apsolutno i savršeno svet i ne može da pusti u nebo nikoga ko je počinio i najmanji greh. Bog, koji je savršen i svet ne može da pusti na nebo bilo šta što je manje od savršenstva. To nas sve ostavlja na direktnom putu vječnosti u paklu. Božja svetost zahtjeva vječnu osudu za grijeh. To je razlog da je Isus žrtvovan za nas.

Kao što i Kuran uči, Isus je bio bezgrešan. Kako bilo koje ljudsko biće može da proživi čitav život a a ne zgriješi čak ni jednom? To je nemoguće. Kako je to Isusu bilo moguće? Isus je bio više od ljudskg bića. Sam Isus je tvrdio da je bio jedno sa Bogom (Jovan 10:30). Isus je tvrdio da je bio Bog Tore (Jovan 8:58). Jevanđelja jasno uče da je Isus bio Bog u ljudskom obličju (Jovan 1:1,14). Bog je znao da smo svi zgriješili i samim tim da ne možemo ući u Nebo. Bog je znao da jedini način na koji nam može biti oprošteno je da cijena našeg grijeha bude plaćena. Bog je znao da samo On može da plati tako visoku cijenu. Bog je postao ljudsko biće – Isus Hrist – živio bezgrešan život (Sura 3:46; 6:85; 19:19), poučavao savršenu poruku i umro za nas, da bi platio kaznu za naše grijehe. Bog je ovo uradio zato što nas je volio, zato što je želio da provedemo vječnost sa Njim na Nebu.

Šta to znači za tebe lično? Isus je bio savršena žrtva za naše grijehe. Bog nudi svima nama oproštenje i spasenje ako jednostavno prihvatimo Njegov dar za nas (Jovan 1:12), vjerujući da je Isus spasitelj koji je položio svoj život za nas – svoje prijatelje. Ako povjeruješ u Isusa kao svog Spasitelja, imaćeš potpunu sigurnost vječnog života na Nebu. Bog će oprostiti tvoje grijehe, očistiti tvoju dušu, obnoviti tvoj duh, dati ti blagosloven život na ovom svijetu, i vječni život u slijedećem. Kako možemo da odbijemo tako dragocjen dar? Kako možemo da okrenemo leđa Bogu koji nas je volio toliko da je žrtvovao samog sebe za nas?

Ako želiš da primiš Isusa kao svog Spasitelja, jednostavno razgovaraj sa Bogom u molitvi i reci mu da prihvataš dar spasenja kroz Isusa.

[Sadržaj ↑]
………………

[]
…………………………………………………………………………………………………………………………..

5. PROČITAJTE

Islam i Biblija (PDF)

Nepogrešivost Biblije (PDF)

Zašto hrišćani ne smatraju Muhameda za proroka (PDF)

[Sadržaj ↑]
………………

Pogledajte stranicu Naš Kurban Bogu

_______________________________________________________

top5 Idi na vrh stranice

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s