Vaš kutak


imagesW5L5NOU0

——————————————

Uputstvo za pisanje i slanje vaših priloga možete pročitati
ovdje. Svoje radove i svjedočanstva nam šaljite elektronskom poštom.

To možete učiniti i odavde

imagesS91IJNZH

Svi vaši radovi koji su lične prirode kao što su: svjedočanstva, iskustva, poezija, itd. će biti objavljeni na ovoj stranici.
Sve ostale radove (teološke, informativne prirode) postavljamo na tematskim stranicama ili objavljujemo u PDF formatu kao publikaciju Kolumna i na istoimenoj stranici.

Radujemo se saradnji!
…………………………………………………………………………………………………………………..

 

kat

Lično svedočanstvo

Rođena sam u porodici u kojoj se redovno, svake nedelje, odlazilo na službu u crkvu. U toku nedelje, posećivale su se aktivnosti organizovane za članove crkve, poput proučavanja Svetog Pisma, molitvenih sastanaka i slično.

Neka od mojih najranijih sećanja vezana su za vreme odlaska na spavanje. Tada sam, zajedno sa tatom i starijim bratom, na kolenima u molitvi zahvaljivala Bogu za protekli dan i molila Ga da nas čuva i u toku noći i da nam da dobar odmor.

Kada sam imala pet godina, tata me je poveo u „nedeljnu školu“ – veronauku za decu.  Bio je to prvi čas veronauke organizovan za decu u našem gradu. Veronauka se održavala svake nedelje u 10 sati, u isto vreme kada je u crkvi počinjala služba za odrasle. Ovo je bila dobra praksa, pošto je stvarala naviku kod dece da u nedelju pre podne odlaze u crkvu. Sa dvanaest godina prešla sam u tinejdžersku grupu, a kasnije u omladinsku. Sve ovo se dešavalo kada društveno uređenje nije bilo naklonjeno crkvi, a posebno crkvenim aktivnostima usmerenim na decu. Često bih doživela ruganje i podsmeh zato što sam išla u crkvu. Podrška roditelja i prijatelja iz crkve je bila važna da svi mi kroz ove stvari lakše prolazimo.

Međutim, kao i kod većine tinejdžera, i kod mene je došlo do zasićenja. Znala sam dosta toga o Bogu i Njegovom Sinu, Gospodu Isusu Hristu. Znala sam da je Njegov Sin Isus Hristos umro na krstu za grehe svih ljudi, ali nisam Ga lično poznavala. Nisam bila svesna da je Hristos umro i za moje grehe.

Jednog nedeljnog poslepodneva, kada sam imala trinaest godina, otišla sam u posetu kod dve drugarice, koje su bile sestre, i tu se srela sa ostalim članovima omladinske grupe iz crkve.

Neko je predložio da pokušamo da saznamo šta je Božija volja za naše živote. Način da to saznamo bio je da svako nasumice otvori Sveto Pismo i da pročita prvi stih na koji mu padne pogled, i smatralo se da je to Božija poruka za onog koji je pročitao te stihove. Kasnije smo saznali da to baš i nije dobar način da se ispituje Božija volja. Iako Bog to ne čini često, On može da iskoristi i pogrešne stvari i da ih preokrene na dobro. Učinio je to i onog nedeljnog poslepodneva.

Kada je došao red na mene, otvorila sam starozavetnu knjigu o Jovu, 24. glavu, 1. stih: „Zašto svemogućem nisu sakrivena vremena? I koji ga znaju, ne vide dana njegovih?“

Osetila sam da mi se kroz ovaj stih Bog lično obraća. Shvatila sam da, iako sam znala dosta stvari iz Svetog Pisma, nisam poznavala Autora, nisam poznavala Boga lično. Do tada, Bog nije zauzimao ozbiljno mesto u mom životu.

Tog nedeljnog popodneva rešila sam da prepustim Bogu da upravlja mojim životom. Počela sam redovno da čitam Sveto Pismo i da se molim. Moji odlasci u crkvu i na omladinske sastanke više nisu bili samo navika, već želja da budem u društvu onih koji veruju u Boga i koji Mu zajedno iskazuju poštovanje i divljenje, proučavaju Njegovu Reč, iskazuju poverenje i zahvalnost kroz molitve, i slave Ga kroz pesme.

Sledeća prekretnica u mom životu bio je izbor škole. Posle završene srednje škole molila sam se da mi Bog pokaže sledeći korak. Njegov odgovor je zapisan u knjizi proroka Amosa 5, 4.6: „Tražite me, i bićete živi.“

Način na koji sam odlučila da tražim Boga  bilo je trogodišnje biblijsko studiranje. Ovo studiranje mi je omogućilo da učim, otkrivam i saznajem mnoge važne stvari o Bogu. Takođe, dalo mi je i dobre osnove za rad sa decom i tinejdžerima u koji sam se uključila još za vreme studiranja, a nekoliko godina kasnije ova služba postala je i moj punovremeni posao u okviru Udruženja za decu i porodicu „Dečija misjia“.

Nije mi Bog govorio samo ova dva puta koja sam pomenula. Kroz svoju Reč, kroz druge vernike, kao i kroz okolnosti, Bog svakodnevno vodi i usmerava moj život.

Božija Reč – Sveto Pismo – je neiscrpno. Ako samo pročitali celo Sveto Pismo i pomislili da ga poznajemo, onda smo tek zagrebali po površini. Pred nama su velike dubine Božije Reči koje treba istraživati da bi bolje upoznali Gospoda Boga, Njegovog Sina, našeg Spasitelja Isusa Hrista i Svetog Duha, našeg tešitelja.

Ovu moju priču – moje svedočanstvo – želim da završim odeljkom iz jevanđelja po Jovanu, 6. glave, od 64. do 69. stiha:

„Jer znađaše Isus od početka koji su to što ne veruju, i ko će ga izdati. I govoraše:  – Zato sam vam rekao da niko ne može doći meni ako mu ne bude dano od Oca moga. Od tada mnogi od učenika njegovih otidoše natrag, i više ne iđahu sa njim. A Isus reče Dvanaestorici: – Da nećete i vi da odete? Tada mu odgovori Simon Petar: – Gospode, kome ćemo otići? Ti imaš reči života večnoga. I mi smo poverovali i poznali da si ti Hristos Sin Boga živoga.“

Da li si i ti poverovao i poznao da je Hristos Sin Boga živoga? Ako nisi, čitaj Sveto Pismo i iskrenog srca moli Boga da ti kroz svoju Reč govori.

Bog je obećao: „I tražićete me, i naći ćete me, kad me potražite svim srcem svojim.“ Jeremija 29:13

Potražite Gospoda svim srcem svojim još danas!

Katarina Rabrenović

_______________________________________________

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s